Rođaci teški 5,5 milijardi evra

"Ova suma čini više od 14 procenata ukupnog društvenog bruto proizvoda zemlje i više od polovine celokupnog srpskog izvoza", objasnio je Srećković i dodao da je ovo pokazatelj da, uprkos mnogim suprotnim procenama, prilivi od dijaspore lane nisu podbacili.

"Finansijska podrška doprinela je i relativnoj stabilnosti deviznog kursa s obzirom na to da su ove devize najvećim delom odlazile u finalnu potrošnju, čime je drastično povećavana njihova ponuda na deviznom tržištu i time održavan kurs dinara", ocenio je Srećković.

Devizni priliv od srpske dijaspore je bio dragocen i za održavanje nivoa životnog standarda građana Srbije, jer je u proseku svaki građanin prošle godine po ovom osnovu prihodovao oko 698 dolara, što je bilo dragoceno u vreme ekonomske krize, rekao je on i dodao da je najveći priliv deviznih doznaka bio iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, SAD, Kanade, Australije i Švedske.

Srećković je napomenuo da je devizni priliv mogao biti i veći od objavljenog, jer veliki deo novca u zemlju ulazi neformalnim kanalima zbog velikih bankarskih provizija prilikom transfera, koji se najčešće kreću od 0,15 do čak 0,4 odsto.

Prema njegovim rečima, dijaspora je od 2000. godine do danas investirala oko 550 miliona dolara u mala i srednja preduzeća, u kojima sada radi oko 22.000 ljudi.

"Jasno je da aktivnija ekonomska politika prema dijaspori i nuđenje konkretnih investicionih projekata u narednom periodu mogu dati veliki podsticaj privrednom razvoju Srbije, ukoliko definitivno povratimo poverenje našeg rasejanja, na čemu Vlada Srbije intenzivno radi", kazao je Srećković.