Hrvatska: Ostaje krizni porez?

U Hrvatskoj je u decembru zabeležen pad zeposlenosti od jedan odsto, što nije neuobičajeno, ali bode oči  činjenica da je na godišnjem nivou to dostiglo 5,6 odsto. Prema analizi Privredne banke Zagreb, teško je proceniti koliko će novca biti plasirano u privredu, kojoj ni banke nisu sklone, i koliko će firmi prihvatiti model suvencionisanog kreditiranja A ili B koji nudi Vlada.

"Ako i pretpostavimo da će mere doprineti oporavku, zatim da će se izvoz postepeno oporaviti s obzirom da se očekuje da će eurozona u ovoj godini zabeležiti pozitivan rast BDP-a te da bi takav preokret mogao dovesti do ranije od planiranog ukidanja kriznog poreza koji i psihološki negativno utiče na potrošnju, tržište rada, kako smo već napomenuli, reaguje sa određenim vremenskim odmakom te se pozitivan zaokret može očekivati tek u trećem ili četvrtom kvartalu ", kaže analitičarka Ana Lokin.

Procene PBZ-ovih analitičara o kretanju prosečne (registrovane) stope nezaposlenosti ukazuju zasad na rast do nivoa, oko 16 odsto, a na početku godine i preko 17 odsto. To Hrvatsku, stoji u analizi, prema broju nezaposlenih otprilike vraća na 2006. godinu pa stoga treba napomenuti da će uz niske stope rasta koje postoje srednjeročno tržištu rada biti potrebne godine da se vrati na nivo najniže  stope nezaposlenosti, koja je ostvarena sredinom 2008. godine.