Cilj Srbije je da uđe u 70 zemalja po konkurentnosti do 2012. godine

- Nacionalni savet za konkurentnost doneo je 38 mera za povećanje konkurentnosti Srbije koje bi trebalo da se sprovedu do kraja ove godine. Među tim merama su objavljivanje i usklađivanje komunalnih taksi, objavljivanje svih poznatih lokacija na kojima je moguće graditi, mere za unapeđenje energetske efikasnosti, kao i unapređenje antimonopolske politke - kazao je Đelić i najavio da će 29. marta u Beogradu biti održana prva konferencija o konkurentnosti Srbije koju će otvoriti premijer Mirko Cvetković.
On je takođe istakao i da ne treba da se ide na linearno povećanje plata i penzija za koje nema pokrića, već da umesto toga ove godine treba uvesti precizne mere socijalne politike da bi se preduzećima i građanima u teškoj situaciji obezbedilo ono najnužnije.
- Ukupno gledajući, to je racionalnije i imaće bolji efekat jer nije ideja da se kroz subvencionisanje gotovinskih kredita povećaju uvoz i pritisak na dinar - kazao je Đelić i ocenio da je neophodno da Vlada vuče poteze koji će omogućiti dugoročni razvoj i dodao da bi trebalo podsticati dugoročnu štednju koja će se kroz odgovarajuće mehanizme usmeriti u investicije za obezbeđenje rasta izvoza.
On je rekao i da je Vlada Srbije jedinstvena oko potrebe smanjenja stepena evroizacije u Srbiji dodajući da, kako bi se to ostvarilo, treba podstaći dugoročnu štednju u dinarima kroz subvencije i poreski tretman.
- Evro neće biti moneta u Srbiji bar još deset godina pošto, posle grčke krize, zemlje EU neće dozvoliti da bilo koja država uđe u Evropsku monetarnu uniju ako nije potpuno spremna - rekao je Đelić.
 Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović kazala je da svi modeli razvoja Srbije posle krize u prioritetne zadatke stavljaju razvoj infrastrukture, kao preduslov bržeg privrednog rasta Srbije.
Ona je rekla da NIP od ove godine finansira samo infrastrukturne projekte i nema finansiranja tekućeg odrzavanja, opreme, konsaltinga, subvencija i "mekih" kredita.
- U odnosu na prethodne godine smanjen je broj projekata i poštuju se procedure, koje su gotovo istovetne procedurama Svetske banke. NIP-u je ove godine na raspolaganju oko 26 milijardi dinara, od čega je 15,5 milijardi iz budžeta, a 10 milijardi iz projektnog zajma Evropske investicione banke.
Kako je Kalanović istakla, potreban je novi model realizacije i upravljanja projektima, koji podrazumeva delimičnu modernizaciju upravljanja na centralnom nivou, kroz rad ministarstava i transformaciju pojedinih institucija.
Ona je ukazala da je realizacija projekata u Srbiji i dalje spora, iako je u prošloj i ovoj godini napravljen pomak, ističući da je cilj da se u mandatu ove vlade stvore preduslovi da se projekti realizuju za nekoliko meseci, od trenutka odobravanja stredstava.
Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić rekao je da će se posledice ekonomske krize osećati i u narednom periodu, ali da bi se kroz investicije u energetiku, infrastrukturu i određene regionalne projekte mogla uvećati zaposlenost i kreirati određejni nivo domaće tržanje.
- Bitno je da unutrašnja tražnja bude podmirena domaćim proizvodima, a ne da se povećava uvoz i tako ponovo pravi spoljnotrgovinski deficit - rekao je on i ukazao da očekuje da se nekoliko institucija, uključjući banke, ministarstva poljoprivrede i ekonomije i regionalne subjekte, uključi u investicioni plan za izlazak agrara iz krize i aktiviranje domaćih potencijala.
- Mislimo da bi se kroz to stabilizovao i deo socijalnih problema, a naravno povećao i izvoz - kazao je Antonić, podsetivši da agrar poslednjih godina beleži pozitivne rezultate u plasmanu na strano tržište.
Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej istakao je da Srbija mora da uskladi stategiju da bi unapredila razvoj i infrastrukturu.
Kako je rekao, Srbija ima viziju, volju i snagu da uradi stvari kada to želi, ali mora da uskladi starategiju da bi ostvarila tu viziju.
- Strategija bi mogla da se uskladi oko programa priduženja Srbije Evropskoj uniji. Neophodno je jačanje institucija, kao što su Komsija za zaštitu konkurencije i Agencija za energetsku efikasnost da bi mogle da rade svoj posao na pravi način - istakao je Grej i  ocenio i da će usklađivanje različitih strategija i jačanje institucija biti veći izazov za Srbiju u narednih deset godina, jer će morati da primeni novi model rasta, više zasnovan na finasiranju iz domaće štednje i poboljšanju efikasnosti vlade.
- Srbija neće moći da se oslanja u istoj meri na priliv stranih direktnih investicija i moraće više radi na njihovom privlačenju, zbog čega je neophodno poboljšati poslovnu klimu. Ne treba odustati od reforme javnog sektora u Srbiji - kazao je Grej i kao slabost Srbije naveo nesposobnost da realizuje planove, iako su, prema njegovim rečima, prednosti Srbije jaka vizija, posvećenost ciljevima i, kako je ocenio, briljantni ljudi.

Premijer Mirko Cvetković izjavio je sinoć da će Srbija sigurno ove godine izaći iz krize, ali i ocenio da je rast privrede od dva odsto, koji planira Vlada Srbije, nedovoljan da bi građani dovoljno osetili da smo krenuli putem rasta.
Komentarišući suprotne stavove ministara finansija i ekonomije, Diane Dragutinović i Mlađana Dinkića, o tome da li treba odmrznuti plate i penzije, Cvetković je rekao da će se to desiti ukoliko ostvarimo bolje rezultate u privredi, dostignemo veći rast bruto domaćeg proizvoda i prilive u budžet.
Cvetković je, u izjavi Radioteleviziji Srbije, objasnio da su različiti stavovi Dinkića i Dragutinovićeve rezultat različitih individualnih prognoza, ali da "svakako niko nije protiv toga".
Zamoljen da konkretno iznese prognozu da li je realno očekivati da će plate i penzije biti odmrznute ove godine, Cvetković je rekao da on mora da bude optimista, ali nije želeo da se upušta u konkretne prognoze kada će se to desiti.
Govoreći o kretanju kursa dinara, premijer je naglasio da je bitno da se obezbedi da kurs stabilizirajuće deluje na kretanja u privredi.
"Ja naročito insistiram da kretanje kursa stabilizirajuće i pozitivno deluje na privredna kretanja. To naravno znači stabilan, ali ne fiksni kurs, u smislu filozofije održanja i držanja kursa na jednom nepromenjenom nivou", poručio je predsednik Vlade Srbije.

Predstavnici velikih kompanija ocenili su da su mere koje je vlada Srbije predvidela za ublažavanje posledica ekonomske krize i pomoć privredi dobre, ali da nisu dovoljne.
Predsednik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić je ukazao, na Biznis forumu na Kopaoniku, da vladine mere nisu dovoljne, jer Srbija ulazi u drugu godinu velike ekonomske krize sa privredom koja ima mali izvoz i nisku proizvodnju.
Drakulić je kao najveći problem istakao to što je privreda nelikvidna, ali i prezadužena tako da nema mogućnosti novog zaduživanja. Predložio je da država pruži garancije za zaduživanje tih firmi.
Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić istakao je na istom skupu da država kao najlikvidniji investitor u narednim godinama treba da realizuje velike infrastrujturne projekte i tako pokrene investicioni ciklus u Srbiji.
Grujić je ocenio da je kvalitet vladinih mera dobar, ali da je problem dinamika njihove realizacije, jer će dati rezultate tek na duži rok.
Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić je ocenio da su srpskoj privredi potrebni dugoročni krediti koji će poboljšati njenu konkurentnost, ističući da bi to trebalo da budu dugoročni zajmovi na 15 do 20 godina.
Kostić je kazao da bi 300 do 400 miliona evra iz deviznih rezervi trebalo dati poslovnim bankama koje su spremne da na osnovu desetogodišnjeg depozita države daju taj novac privredi prema kriterijumima koje vlada utvrdi.
Generalni direktor kompanije "Imlek" Slobodan Petrović je ocenio da vladine mere u oblasti poljoprivrede nisu zadovoljavajuće, jer joj ne pružaju dovoljnu podršku, a istovremeno se smanjju carine na uvoz iz Evropske unije, što srpsku poljoprivredu čini ranjivom.
Na trodnevnom Kopaonik biznis forumu, koji je počeo juče u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije, učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.
Na Kopaonik biznis forumu u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.